Debela u teretani

Fejsbučna se prijateljica žali na izrugivanje u teretani. “Jebeni kreteni” sa “sažaljivim očima” pitaju je koji joj je cilj vježbanja. Ne znam joj BMI ni tjelesnu masu, ali sama sebe opisuje kao kita.

Kakve savjete dobiva? (I to od ljudi koje je sama izabrala za fejsbučne prijatelje, a ne nasumičnih kretena.)

U krivom je terminu, u krivoj je teretani, zašto nije uzgojila đon-obraz (victim blaming, victim blaming i još victim blaminga), rugaj se i ti njima, ma sve je okej jer se neka junačina nudi da dođe s njom, ma dečki samo trolaju, dečki se šale, pa što da te pitaju koji ti je cilj i meni najdraže MOŽDA IM SE SVIĐAŠ, DEČKI SAMO ŽELE ZAPODJENUTI RAZGOVOR.

Jer naravno da se sviđanje može izraziti samo tlačenjem i zlostavljanjem. U vrtiću joj podmetni nogu, 30 godine kasnije se izruguj nečijoj volji i odlučnosti da riješi neke probleme. Ne znam je li veći problem što postoje odrasli muškarci bez ikakvih dijagnoza s autističnog spektra koji su uspjeli sasvim preskočiti to da je odrasla pametna žena ocijenila dobacivače kao debile koji je sažalijevaju,  te su se koncentrirali samo na pisani zapis  izjave rečenih debila, ili što ti isti muškarci smatraju da je negging sasvim legitiman način upucuvanja ako ti se netko stvarno sviđa?

Nažalost, ona se nije ponijela u svom uobičajenom neolib. duhu i nije nam otkrila o kojoj se teretani radi pa slobodno tržište neće učiniti svoje.

Disclaimer: Nisam nikad bila u teretani, ali sam bila na na raznim tim bildinzima okružena samim muškarcima te se sramotila najgorim rezultatima u preciznosti, snazi i izdržljivosti te izgubljenim lopticama, kuglama, štapovima i palicama. Nisam nikad doživjela ovako nešto, ne znam je li to zato što sam bila u civiliziranim područjima ili zato što mi se nitko jadnoj nije upucavao i nije htio ćaskati sa mnom. O makroekonomiji. Kao što se implicira dotičnoj. Jadna ja.